Čudan vakat

Došao nekakav čudan vakat, pa ljudi sve manje razgovaraju. Il’ bleje u mobitele kad se nađu u kakvom društvu, il’ i ako i reknu koju po čehri im se vidi da znaju sve, pa drže monologe, nema šanse da ti ubaciš svoju pokoju. Ma jok. Niko više ne želi biti onaj koji sluša. Svi znaju sve o svemu i samo vrebaju žrtvu kojoj će toliku svoju pamet oduševljeno pokazati u punom sjaju. Ja sebi još ne mogu doći od one silne pameti oko onih vakcina za koronu, kad su haman svi znali sve o njoj, a ni onaj što je proizvodio nije pouzdno znao šta je proizveo.

Došao neki čudan vakat pa ni pjevači više ne pjevaju, nego revu, stenju, skiče, vrište, mumlaju, čereče se goli i prave skandale samo da bi se, u nedostatku talenta, nečim istakli u masi i uživjeli nas u svoje “dubokumne” tekstove. Dovoljno je bilo samo pogledati Eurosong pa to vidjeti. Ma pametan je bio onaj predsjednik turske javne televizije TRT-a Ibrahim Eren, koji još poodavno zabrani  tu vrisku i dreku na svojoj TV.

Ni pisci više nisu kao nekad, a i što bi kad imaju AI koja im na zadatu temu i žanr časkom, dok oni okom, ona skokom ispuni želju, a njima preostaje samo da  potpišu gotov tekst. Doduše, upotrijebe još koji program da sve to “probace”, kobajagi da budu atentični, a onda “udri” po promocijama, reklami, gostovanjima po (lokalnim) medijima, zaskači ljude po inboxima. Sve za popularnost. Ko šiša talenat. Oni su izdali knjigu. Oni su pisci.

Nešto se mislim. Jedino još glumci dok glume i dalje rade posao kako treba.

A ruku na srce, njima je još i najteže, jer im je konkurencija svaki dan sve veća.

rikica51
"Oči su slijepe. Treba tražiti srcem."

13 komentara

  1. Danas se ne govori da bi se razgovaralo, danas se govori da bi se ogovaralo. I to je jedini vid razgovora i jedina zajednička tema između dvoje. Jer to je razgovor koji teče sam od sebe. Ujedinjeni smo samo u govoru o tuđem problemu. Svaki tip razgovora koji uključuje promišljanja i slušanje izumire. Zastadoh na naslov, imao sam negdje pjesmu istog naziva…

      1. Pa dok je nađoh. Stara je samo 15 godina 😀

        Još jedna noć izgara,
        Baš kao i ona prije nje.
        Uskoro ce zora, I dan bez povratka.
        Čudan neki vakat.
        Čudni ljudi u njemu.
        I čudna ta ćud…ljudska,
        Neshvatljiva!
        Nadvi se oblak,
        Tmuran,nad nama.
        Izraste još jedna bora,
        Duga…
        čudan vakat.
        Niko ne spava kad treba.
        A da ne mora i ne bi.
        Ta luda ljudska ćud ne da,
        Pa čovjek posta i osta,
        Najveći dušman sebi!
        Čudna i ti, onako, malo i luda.
        Ne daš sebi kazat…
        Mladost udarila u krv, hoće svuda.
        Željna se pokazat,a svijet velik.
        Kad ćeš ako nećeš sada?!
        Toliko toga za vidjet, dodirnut.
        Toliko stvari da oduzimaju dah,
        Da bi pokleknuo i najveći vjernik.
        A ti još šutiš, jedeš svoj strah,
        Prožimate jedno drugo.
        Sve ja to znam, draga moja…
        I ja sam svijeta htio.
        I meni su govorili,nemoj,
        Nije to tvoja boja,
        Nisu to tvoja slova.
        A ja hoću…hoću pa u inat.
        Pusti snove neka gore.
        Na vrat na nos kroz lažne odore Ljudstva ne mozes!
        Čudan vakat.
        Čudan i ja u njemu,
        Izgaram iz dana u dan.
        Sofra sam narodu,
        Tabire me i meze.
        Pa de i ti…na volju!
        Al sabur, rekoh…sabur!!!

        1. Eto, skoro pa punoljetna, mislim, pjesma.🙂

          Upečatljiva je kontrastna slika svijeta: s jedne strane je mračna noć i “čudan vakat”, a s druge strane bujna mladost koja želi osvojiti svijet.
          Neobično lijepa pjesma, da ne kažem čudnovato.

Komentariši