Nek priča šta ko hoće, ali onaj osjećaj kad bi me kao dijete poslali na tavan da okrećem antenu za TV, onu riblju kost kako se zvala, koja je bila zakačena na stražnjem tavanskom prozoru, pa kad bi se nakon mukotrpne dernjave i navigacije ukućana: “Malo desno! Ne toliko! Sad vrati! Još malo, još malo! Stani, stani…” odjednom začulo odozdo: “Ne diraj više, evo je k'o mlijeko”, e taj osjećaj se ne može platiti
4 komentara
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Eh da, imali smo problem ufatiti sarajevski program pa trka kad trebaju Nadrealisti🤣🤣🤣🤣🤣nosaj antenu ko bebu🤣🤣🤣🤣🤣
🤣🤣🤣
Mi smo imali problema sa drugim kanalom TV SA, bila popularna tad serija Dallas, ja je ko dijete redovno pratila 😂
(Serija se sigurno zvala ovako, al nisam baš sigurna koji je tačno kanal bio, možda i JRT, samo znam da je zezao)
Dallas i Dinastija, al ne Žikina već ona iz Denvera🤣hej jah, bilo i prošlo.
Znam za Dinastiju, ali to je išlo nešto ranije, znam da su je nešto starije generacije od mene gledale, ja jok. 😊