Lozinka

Ti si ta lozinka

kojom se ulogujem u osamn’estu

u vremeplovu

što se pali kad skuham prvu jutarnju,

a ti se kobajagi ljutiš

i bockaš me riječima

tvrdeći da si siguran

da nisi naručio buđenje.

Al’ ja već znam taj ton,

to ti samo sistem startuje

na poznatu aromu

malo kafe, malo mog smijeha.

U toj tvojoj jutarnjoj mrzovoljnoj verziji

skriven je kod

za sve moje nježnosti,

koje ti uporno pokušavaš da ignorišeš

dok ti dlan sam od sebe

traži moj.